Ukrali su vam bicikl. Godinu i po dana kasnije, ugledate lopova kako ga mirno vozi ulicom. Priđete, istrgnete mu bicikl iz ruku i odvezete se kući - konačno pravda. A onda vas on tuži. I - može da dobije.
Zvuči nemoguće? Nije. Odgovor krije jedan naizgled jednostavan, a zapravo vrlo lukav institut stvarnog prava - državina.
Šta je državina?
Prema članu 70 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, državinu ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari (neposredna državina). Državinu ima i onaj ko tu vlast vrši preko drugog lica - na primer, vlasnik stana koji ga je dao u zakup ima posrednu državinu, a zakupac neposrednu (posredna državina).
Više lica mogu istovremeno imati državinu iste stvari - to je sudržavina.
Državina nije svojina!
Ovo je srž cele priče. Državina je faktičko stanje, a svojina je pravo.
- Svojina odgovara na pitanje: čije je po pravu?
- Državina odgovara na pitanje: ko faktički drži stvar u rukama?
Zato lopov koji je ukrao bicikl ima državinu (faktičku vlast), iako nema nikakvo pravo - nema svojinu. Državina postoji nezavisno od toga da li iza nje stoji pravo.
Pažnja - ko NEMA državinu: onaj ko drži stvar za drugog po njegovim uputstvima, u radnom odnosu ili domaćinstvu (npr. radnik koji rukuje mašinom poslodavca) - to je detentor, ne držalac (član 71).
Vrste državine
Zakon (član 72) razlikuje državinu po kvalitetu:
- zakonita - zasniva se na punovažnom pravnom osnovu i nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja,
- savesna - držalac ne zna niti može znati da stvar nije njegova (a savesnost se pretpostavlja - ne mora se dokazivati).
Ove podele su važne, jer od njih zavise posledice - na primer, sticanje svojine održajem ili sudbina plodova i troškova.
Zašto i lopov uživa zaštitu državine?
Sada rešavamo uvodnu zagonetku. Član 75 daje svakom držaocu - pa i nesavesnom, čak i lopovu - pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine (tzv. smetanje državine).
Znači li to da lopov može da vas tuži i nedelju dana posle krađe? Ne. Zakon tu pravi važan izuzetak (član 78): onaj ko je do stvari došao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja nema zaštitu baš prema onome od koga ju je uzeo, sve dok ne isteknu rokovi iz člana 77 - 30 dana od saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije godinu dana od nastalog smetanja. Zato je u našoj priči prošlo godinu i po dana: tada su rokovi istekli i sud štiti i lopova. Prema svima ostalima tu zaštitu ima od početka.
Zašto? Zato što državinska zaštita ne štiti pravo, već mir i pravni poredak. Cilj je da se zabrani samovlašće - da niko ne uzima „pravdu u svoje ruke", jer bi inače zavladao haos. Zato u sporu zbog smetanja državine sud po pravilu ne ispituje čije je pravo, već ko je poslednji mirno držao stvar i da li mu je državina samovlasno oduzeta.
Ključno: to što je stvar vaša ne znači da smete sami da je uzmete. Put vodi preko suda, a samopomoć iz člana 76 dozvoljena je samo u uskim granicama - kada je opasnost neposredna, samopomoć nužna i primerena prilikama.
Zašto je državina važna za ispit?
Državina je klasično ispitno pitanje jer spaja teoriju i praktičnu logiku. Zapamtite četiri stvari:
- državina je faktička vlast, ne pravo (razlika državina ↔ svojina),
- postoji neposredna, posredna i sudržavina; detentor nema državinu,
- deli se na zakonitu/nezakonitu i savesnu/nesavesnu (savesnost se pretpostavlja),
- svaki držalac uživa državinsku zaštitu, uz izuzetak iz člana 78, jer se štiti mir, a zabranjuje samovlašće.
Kada shvatite da državina čuva faktičko stanje, a ne pravo, sve ostalo dolazi na svoje mesto - uključujući i to zašto lopov može da dobije spor, ali samo za državinu, nikada za svojinu. Vlasnička tužba vam i dalje ostaje, jer ne zastareva (član 37).