Zamislite da isti čovek donosi zakone, sam ih sprovodi i sam sudi onima koji ih prekrše. Ko bi ga zaustavio? Niko. Upravo iz straha od takve, nikome odgovorne vlasti, rođena je jedna od najvažnijih ideja u istoriji prava - podela vlasti.
To nije apstraktna teorija za udžbenik, već temelj svake moderne države i ustavnog uređenja Srbije. U nastavku objašnjavam šta podela vlasti znači, na koje se tri grane vlast deli i kako one jedna drugu drže pod kontrolom.
Šta je podela vlasti?
Podela vlasti je načelo prema kome državna vlast nije skoncentrisana u jednim rukama, već je podeljena na tri grane - zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ustav Srbije to izričito propisuje: uređenje vlasti počiva na podeli vlasti, a njihov odnos zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži.
Ideju je najjasnije uobličio francuski mislilac Monteskje, a njena suština staje u jednu rečenicu: da bi se sprečila zloupotreba, vlast mora da zaustavlja vlast. Cilj nije da se država oslabi, već da se zaštiti sloboda građana.
Tri grane vlasti
Zakonodavna vlast donosi zakone. U Srbiji je nosi Narodna skupština - najviše predstavničko telo koje donosi i menja Ustav i zakone, bira i kontroliše Vladu i odlučuje o najvažnijim pitanjima države.
Izvršna vlast sprovodi zakone i vodi politiku zemlje. Njen nosilac je Vlada, a predsednik Republike izražava državno jedinstvo. Vlada predlaže zakone, izvršava ih i upravlja državnom upravom.
Sudska vlast primenjuje zakone na konkretne sporove i sudi. Nose je sudovi, na čijem je vrhu Vrhovni sud. Ključna osobina ove grane je nezavisnost - sudija sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugih opštih akata, a zabranjen je svaki neprimeren uticaj na njegov rad.
Međusobno proveravanje i ravnoteža
Podela vlasti ne znači da tri grane rade jedna pored druge ne obazirući se jedna na drugu. Naprotiv - one se uzajamno ograničavaju, kroz međusobno proveravanje i ravnotežu.
- Skupština bira Vladu, ali joj može izglasati i nepoverenje i smeniti je;
- Vlada priprema i predlaže zakone o kojima Skupština odlučuje;
- predsednik Republike proglašava zakone, a može ih i vratiti Skupštini na ponovno odlučivanje;
- sudovi, kao nezavisna grana, primenjuju zakone i štite građane i od same države.
Dakle, nijedna grana nema poslednju reč u svemu. Svaka ima svoje polje, ali i mehanizam kojim koči drugu. To je srce ideje podele vlasti.
A gde je tu Ustavni sud?
Postoji i organ koji ne pripada nijednoj od tri grane, a bdi nad svima - Ustavni sud. On je samostalan i nezavisan, a njegov zadatak je da ocenjuje da li su zakoni i drugi propisi u skladu sa Ustavom i da štiti ljudska prava. Ako zakon nije saglasan Ustavu, Ustavni sud ga može ukloniti iz pravnog poretka.
Zato se često kaže da je Ustavni sud čuvar Ustava - poslednja brana koja i zakonodavca drži u granicama najvišeg pravnog akta.
Kakav sistem ima Srbija?
Po slovu Ustava, Srbija je najbliža parlamentarnom sistemu: Vlada za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Ali predsednik Republike bira se neposredno, na izborima, pa ustavni pravnici nemaju isti odgovor: jedni sistem vide kao parlamentarni, a drugi kao mešoviti ili polupredsednički.
Za studenta prava podela vlasti je polazna tačka celog ustavnog prava. Kada se jasno razdvoje tri grane i shvati kako se međusobno kontrolišu, mnogo lakše se savladavaju i naredne teme - položaj Narodne skupštine, Vlade i predsednika, nezavisnost sudstva i uloga Ustavnog suda.
Zaključak
Podela vlasti je odgovor na jedno staro pitanje: kako imati jaku državu, a da ona ne postane opasna po sopstvene građane. Odgovor je da se vlast podeli i uravnoteži - da zakonodavna, izvršna i sudska grana jedna drugu drže u granicama, a Ustavni sud bdi nad svima.
Upravo tu se vidi razlika između pukog pamćenja da „vlasti ima tri" i stvarnog razumevanja zašto su baš tri i zašto moraju da se kontrolišu.