Zamislite da pravo postoji, ali da ga niko ne može pročitati. Pravila su običaji koji se prenose sa kolena na koleno, a jedini koji ih pouzdano znaju su sveštenici, pontifici. Tako je izgledao Rim pre Zakona dvanaest tablica: zapisanog prava koje bi svako mogao da pročita nije bilo. Zato je zapisivanje prava bilo mnogo više od pravne tehnike. Bilo je to pitanje ko ima vlast nad pravilima.
Kako je nastao prvi pisani zakon Rima
Zakon su sastavili decemviri, deset ljudi sa izuzetnim ovlašćenjima, sa položajem sličnim položaju diktatora, vanrednog magistrata. Smatra se da je zakon donet 451. godine pre nove ere. Rimski pravnik Pomponije, čiji je tekst sačuvan u Justinijanovim Digestama, priča da su decemviri zakone potražili od grčkih gradova. Zakone su zatim ispisali na tablicama i postavili ispred govornice (pro rostris), da bi se lakše razumeli. Sledeće godine primetili su da nešto nedostaje i dodali još dve tablice. Tako je, kaže Pomponije, nastao naziv „zakoni dvanaest tablica”. On beleži i da su neki navodili kako je decemvirima podsticaj za donošenje zakona dao izvesni Hermodor iz Efesa, izgnanik u Italiji.
Za odnose u rimskom društvu zakon je imao i političku težinu: doprineo je da se pravo jednakije primenjuje na patricije i plebejce.
Trideset dana za dug, a onda „ruka na dužnika”
Ako ste u Rimu izgubili spor zbog duga, zakon vam je davao rok od trideset dana da sami platite. Posle toga poverilac je mogao da vas odvede pred magistrata i izgovori svečanu formulu: da ste osuđeni, da niste platili i da zato „stavlja ruku” na vas, manus iniectio. Dužnika je zatim mogao da odvede u privatni zatvor. Dužnik se oslobađao ako bi dug na licu mesta platio on sam ili neko umesto njega, ili ako bi treće lice osporilo osnovanost postupka. Ako se to ne desi, poverilac je dužnika smeo da drži zatvorenog šezdeset dana, uz obavezu da ga tri puta izvede na forum i javno objavi koliki je dug, ne bi li se našao neko ko će platiti.
Staro rimsko pravo, naime, nije dozvoljavalo da poverilac svoje potraživanje naplati iz dužnikove imovine: odgovaralo se ličnošću. Ako dug ni tada ne bi bio isplaćen, dužnik je mogao biti prodat u ropstvo ili čak ubijen.
Koliko vredi slomljena kost
Za tešku telesnu povredu Zakon dvanaest tablica predviđao je talion, odmazdu istom merom. Ipak je podrazumevao da se stranke dogovore o novčanoj nadoknadi, kompoziciji. Za prelom kosti propisana je suma: 300 asa za slobodnog čoveka, a upola manje, 150 asa, za roba. Jedna rečenica otkriva celo društvo: telo slobodnog čoveka i telo roba nisu imali istu cenu.
U tome je i početak važne promene. Za ostale telesne povrede zakon je umesto osvete propisivao imovinsku kaznu, zakonsku kompoziciju, koju oštećeni nije smeo da odbije; sudski postupak vodio se radi njene naplate. Država je tako počela da se meša u ono što je ranije bila privatna stvar.
Otac koji tri puta proda sina
Porodični starešina, pater familias, imao je u starom Rimu veliku vlast nad decom. Zakon dvanaest tablica ograničio ju je na neobičan način: ako otac proda sina tri puta, njegova vlast nad sinom prestaje. Iz ovog pravila razvila se tehnika usvojenja: prividnim „prodajama” sin je prelazio pod vlast drugog oca. Kako je to tačno izgledalo, deo je gradiva o usvojenju.
Brak koji je zakon zabranio
Zakon dvanaest tablica sadržao je i zabranu brakova između patricija i plebejaca. Nju je kasnije ukinuo Kanulejev zakon, kao jedan od koraka u dugoj borbi plebejaca za ravnopravnost.
Zašto se ovaj zakon uči i danas
Rimsko pravo stoji u temelju pravne tradicije na koju se oslanja naše građansko pravo, a Zakon dvanaest tablica je njegov najstariji pisani izvor. Na ispitu iz rimskog prava on je posebno pitanje. Uz njega idu i izvori i osobine najstarijeg rimskog prava i vrste legisakcija. Sve to, sa model-odgovorima, nalazi se u kursu Rimsko pravo, u lekcijama o razvoju rimskog prava, građanskom sudskom postupku, statusnom pravu i deliktima. Ako volite kratke rimske formule, pogledajte i tekst Rimske pravne maksime.